prof. Živojin Ćulum (1911 - 1991.)

pedagog i astronom

Uvod

U našoj zemlji, među značajnim profesorima u drugoj polovini  XX veka u red izuzetnih pedagoga spada svakako prof. Živojin Ćulum. U toku 44 godine profesorske karijere postigao je nemerljive rezultate u obrazovanju. Zapamćen je kao najdraži profesor brojnih generacija đaka i studenata u Gornjem Milanovcu, Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, tako da spada u najznačajnije pedagoge i prosvetitelje u istoriji Vojvodine. U njegovom pedagoško-prosvetiteljskom radu značajno mesto zauzimala je ASTRONOMIJA.  U ovom radu prikazaćemo delatnost profesora Ž. Ćuluma u okviru ove najstarije nauke.

Osnovni biografski podaci

Profesor dr Živojin Ćulum rodio se 08. novembra 1911.godine u Batajnici, kao drugo dete (od petoro dece) u seljačkoj porodici Petra i Danice Ćulum(rođene Anokić). U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a gimnnaziju je pohađao u Zemunu, gde je maturirao 1931. godine. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za matematiku, teorijsku fiziku i nebesku mehaniku, kod tada svetski čuvenih profesora, matematičara Mihajla Petrovića i astronoma Milutina Milankovića. Diplomirao je 1935. godine, diplomskim radom iz teorijske fizike, a sledeće 1936. u Bileći je završio Školu za rezervne oficire.

Izuzetno uspešnu i pune 44 godine dugu profesorsko-pedagošku  karijeru započeo je 1937. godine kao suplent  gimnazije i vaspitač-ekonom đačkog internata u Gornjem Milanovcu. Dve godine kasnije, službeno je premešten u Sremske Karlovce, gde je 1940. godine položio profesorski ispit. U toku aprilskog rata 1941. godine uspeo je da pobegne iz nemačkog logora i ceo drugi svetski rat proveo je sa izbeglicama iz Srema i Bačke u Požarevcu. Tu je upoznao i svoju životnu saputnicu Stanku Nikoletić (rodom iz Žablja), sa kojom se venčao 30. decembra 1943. godine.

U ovom skladnom braku 25. decembra 1944. godine rodio im se sin jedinac Slobodan, koji danas živi i radi kao lekar u Nemačkoj.

Posle rata, 1944. godine došao je u Novi Sad, gde je radio i živeo sledećih pola veka. Predavao je matematiku i fiziku u Srednjoj tehničkoj školi, zatim u industrijsko-zanatskoj školi. Organizovao je brojne kurseva u okviru rada Narodnog univerziteta i Doma JNA. Od 1949. godine radi kao profesor na Višoj pedagoškoj školi, a 1962. godine je prešao na Mašinski fakultet, gde je predavao fiziku sve do penzionisanja 1981. godine.

Kao predsednik Društva matematičara, fizičara i astronoma Vojvodine, učestvovao je na 30 seminara za profesore matematike i fizike, kao jedan od pokretača, organizatora i predavača. Aktivno je učestovao na sedam kongresa Društva matematičara i fizičara Jugoslavije, a 1976. godine u Novom Sadu, bio je predsednik Organizacionog odbora.

Iako se prevashodno bavio profesorskim radom i pedagogijom, napisao je oko 50 naučnih radova, 18 udžbenika i priručnika i 6 naučno-popularnih knjiga. Čuveni su njegovi udžbenici iz fizike (koautor Branko Đurić), u 5 knjiga na ukupno 2622 strane.

Bio je veoma aktivan i u društveno-političkom radu: Predsednik Društva matematičara, fizičara i astronoma Vojvodine, od 1949. do 1973; Predsednik Saveta  Narodnog univerziteta u Novom Sadu, od 1949 do 1973; Predsednik Udruženja univerzitetskih nastavnika Vojvodine, od 1968. do 1973; Predsednik prosvetno-kulturnog veća SO Novi Sad, od 1967 do 1969; Republički poslanik Prosvetno-kulturnog veća Skupštine Srbije, od 1969-1973;  Predsednik odbora za visoko školstvo i nauku Prosvetno-kulturnog veća Skupštine Srbije, od 1969-1973; Predsednik Pokreta “Nauku Mladima” Vojvodine, od 1973-1977; Predsednik Saveza udruženja za sunčevu energiju Vojvodine-SUSEV, od 1979-1990, itd. Od 1945. godine do kraja života 1991.godine, obavljao je čak 54 razne društvene funkcije.

Od svih brojnih delatnosti najviše je voleo rad na popularizaciji nauke. Može se reći da su mu popularna predavanja za narod pričinjavala veliko zadovoljstvo i strast. Održao je mnogobrojna predavanja po školama, Domovima kulture i Narodnim univerzitetima po selima i gradovima širom Vojvodine i tadašnje Jugoslavije. Najviše je voleo da priča mladima o našim velikanima nauke: Mihajlu Pupinu, Nikoli Tesli, Milutinu Milankoviću, Milevi Ajnštajn-Marić,  itd.

Godišnje je držao 20-30 predavanja, tako da se smatra da je za 40 godina pedagoškog rada imao preko 1000 naučno-popularnih predavanja.

Njegov doprinos u razvoju obrazovanja u Vojvodini je veoma velik i nemerljiv.

Popularizacija astronomije

1.                 Spontana popularizacija astronomije

posle II svetskog rata (1945-1950)

U naučno-kulturnoj obnovi zemlje posle II svetskog rata astronomija je zauzimala vidno mesto.Počela je sa radom i Viša pedagoška škola u Novom sadu, ali u praznim učionicama i bez učila. U cilju nabavke učila, profesori fizike Branko Đurić i Živojin Ćulum, obišli su veća mesta u Vojvodini gde su sakupili potrebne fizičke aparate za školski kabinet. Među njima nalazio se i jedan školski teleskop i kolekcija crno  belih slajdova iz astronomije.Još pre rata, kao profesor u gimnaziji u Sremskim Karlovcima, zapazivši veliko intereovanje đaka za pojave na nebu, prof. Ž. Ćulum je u formi van-nastavnih aktivnosti, držao đacima predavanja iz astronomije (tada je ova naka nosila ime KOSMOGRAFIJA). Imajući to iskustvo i mali teleskop, organizuju se predavanja iz astronomije sa posmatranjima za strudente VPŠ, učenike osnovnih i srednjih škola, vojnike starešine JNA i zainteresovane građane. Predavanja su realizovana kako u Novom Sadu, tako i po ostalim gradovima, a i po selima u Vojvodini , kako jedan od značajnih vidova za obrazovanje naroda. Ova prva faza polularisanja astronomije trajala je do 1950. godine. 

2.                 Popularizacija astronomije

na Narodnim i Radničkim univerzitetima

(1950-1954.)

Početkom 50-tih godina XX veka širom zemlje osnivaju se brojni Narodni i Radnički univeziteti. Postoji zabeležen podatak da su u periodu 1950-1953. godine, prof. Ž. Ćulum i njegov saradnik Mirko Stojadinović održali 105 naučno-popularnih predavanja iz astronomije u mnogim mestima širom Vojvodine. Obnova rada AD "R. Bošković", 1953. godine bila je veliki podsticaj za još veću aktivnost. Prof. Ćulum postaje jedan od prvih članova društva i već u prvim godinama njegovog rada ubraja se među najaktivnije članove.

Slika 1. Dom Kulture u Novom Sadu, bilo je mesto gde je

prof. Ćulum održao brojna predavanja

Postoji sačuvan podatak da je u toku 1954. godine, prof. Ž. Ćulum održao 40 predavanja širom Vojvodine, na kojima je bilo oko 12 000 slušalaca. Ovako intezivnom popularizacijom astronomije u Novom Sadu i ostalim vojvođanskim mestima, stvoreni su povoljni uslovi za osnivanje prve podružnice AD "R. Bošković".

3.                 Podružnica AD "R. Bošković" iz Beograda

pri Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu (1954 – 1962.)

Podružnica je osnovana krajem oktobra 1954. godine pri Višoj Pedagoškoj školi, pod rukovodstvom profesora Živojina Ćuluma. Članovi podružnice na čelu sa prof. Ćulumom organizuju brojna predavanja po mestima u Vojvodini. U martu 1955. organizovan je prvi kurs iz astronomije u 9 predavanja, na kojima je bilo ukupno 632 slušalaca. Predavači su bili Ž. Čulum i predavači iz Beograda V. Oskanjan i P. Ćurković. Po završetku kursa, grupa slušalaca je posetila Astronomsku opservatoriju u Beogradu.

U toku 1955. godine profesor Ž. Ćulum održao je u Novom Sadu i ostalim mestima Vojvodine 36. predavanja, a njegov pomoćnik M. Stojadinović 8 predavanja. Iste godine, prof. Ž. Ćulum pokrenuo je inicijativu za osnivanje Narodne opservatorije u Novom Sadu.

Slika 2. Viša Pedagoška škola nalazila se u ovoj zgradi

u kojoj se od 1992. nalazi Akademija umetnosti-odsek glume

U toku 1956. godine održano je 46 predavanja i 22 posmatračkih večeri na kojima je bilo 7000 posetilaca. Prof. Ž. Ćulum održao je 18 predavanja, Mirko Stajadinović 22 predavanja i 17 posmatranja i mladi profesor Božidar Jovanović 7 predavnja i 5 posmatranja. M. Stajadinović sam je napravio vrlo zanimljiv "Planetarijum", mehanički model Sunčevog sistema. Podružnica je najveći deo svoje aktivnosti realizovala uz saradnju sa Radničkim i Narodnim univerzitetima  u Vojvodini. Godine 1956. imala je 140 članova.

Povodom pojave prvog veštačkog satelita 1957. godine, organizovano je 41 predavanje širom Vojvodine i više posmatračkih večeri sa Petrovaradinske tvrđave.

U toku 1958. godine održano je takođe više predavanja iz astronomije i astronautike. Podružnica je imala 65 članova.

Slika 3. prof. Z. Ćulum na jednom od brojnih predavanja

Prof. Ž. Ćulum u saradnji sa prof. Petrom Kubičelom 1959. godine, pokrenuo je inicijativu za izgradanju male Narodne opservatorije na Petrovaradinskoj tvrđavi. P. Kubičela je napravio tri idejne skice (tri verzije) za opservatoriju koje su date nadležnim organima na razmatranje. Međutim, ni ova inicijativa nije realizovana.

Za 1960. godinu nema sačuvanih pisanih dokumenata o radu podružnice.

Povodom potpunog pomračenja Sunca 1961. godine, održan je veliki broj predavanja povodom ove astronomske pojave. Mlađi članovi podružnice posmatrali su pomračenje iz Novoga Sada, sa Petrovaradinske tvrđave, a prof. Ž. Ćulum i prof. P. Kubičela bili su u stručnoj ekipi koja je sa Beogradske opservatorije otišla na Hvar. Te 1961. godine podružnica je imala 30 članova.

Posle rasformiranja Više pedagoške škole 1962. godine i prelaska prof. Ž. Ćuluma na Mašinski fakultet podružnica je prestala sa radom . Iste godine osnovana je manja podružnica pri gimnaziji "Jovan Jovanović – Zmaj". Ona je bila aktivna samo godinu dana. U toku 1962. godine prof. Ž. Ćulum održao je 19 predavanja.

1963. godine prof. Ž. Ćulum pokreće novu inicijativu za izgradnju Narodne opservatorije sa Planetarijumom, ali sada je njena lokacija planirana u okviru Univerzitetskog kompleksa na obali Dunava.

Dolaskom na Mašinski fakultet prof. Ž. Ćulum pokrenuo je inicijativu da se među studentima osnuje nova podružnica, ali u tome nije imao uspeha. Međutim, on nastavlja i dalje da sam samoinicijativno drži predavanja iz astronomije, kako u Novom Sadu, tako i ostalim mestima Vojvodine. Po njegovom kazivanju, prosečno je godišnje držao oko 15 predavanja. Narednih 10 godina ništa se nije menjalo, sve dok se u jesen 1973. godine, na nebu nije pojavila sjajna i velika "Kometa Kohoutek".

4.                 Astronomsko društvo "Novi Sad" – ADNOS

inicijative za izgradnu Opseratorije i Planetarijuma

(1974 – 1991.)

Pojava sjajne komete 1973-f "Kohoutek" krajem 1973. godine na našem nebu, privukla je veliku pažnju šire javnosti, tako da su prof. Ž. Ćulum i Jaroslav Franvisti pokrenuli inicijativu 15. januara 1974. godine za obnovu rada Podružnice AD iz Beograda. Međutim, novi zakonski propisi u SAP Vojvodini to nisu dozvoljavali, tako da je tada pokrenta inicijativa za osnivanje posebnog astronomskog društva, prvog u Vojvodini. Osnivačka Skupština Astronomskog društva "Novi Sad" – ADNOS, održana je 04. marta 1974. godine, na Institutu za fiziku u Novom Sadu.

Imajući u svom članstvu studente raznih fakulteta, učenike srednjih škola i građane, prva akcija ADNOS-a bila je organizacija predavanja iz astronomije sa osnovnim ciljem da se obrazuju članovi i populariše astronomija u gradu. U ciklusu predavanja pod nazivom "Astronomsko veče", u toku 1974. godine održano je 13 predavanja na kojima je bilo prisutno oko 800 slušalaca. Iste godine organzovano je prvo javno astronomsko posmatranje za građane. Bilo je to delimično pomračenje Meseca 04. juna 1974. godine. Posmatranje je realizovano na Đačkom igralištu na Limanu I, sa tri ekipe koje su vršile fotografska, fotometrijska i vizuelna posmatranja.

Prvi kurs predavanja iz opšte astronomije realizovan je 1975. godine. Sastojao se iz 23 teorijska i 10 praktičnih predavanja. Na predavanjima je prisustovalo prosečno 60 slušalaca(u nekim slučajevima 150 lica). Početkom godine, prof. Ž. Ćulum je pokrenuo inicijativu za izgradnju Narodne opservatorije na Petrovaradinskoj tvrđavi.

U proleće 1976. godine kupljeni su u SAD, jedan veći (108/1600mm) i dva manja teleskopa (80/1200; 60/900) za potrebe buduće Narodne opservatorije koja je trebala da bude izgrađena na uglu Sremske i Radničke ulice (adaptacijom starog fabričkog vodo-tornja).

U toku 1977. godine održano je 20. predavanja na kojima je bilo oko 1500 posetilaca.

U toku 1978/79. godine održano je 10. predavanja i 11 javnih posmatranja neba, na kojima je bilo oko 1300 posetilaca.

Profesor Živojin Ćulum bio je predsednik ADNOS-a u periodu od 1974. do 1980. godine.

U  školskoj 1980/81. godini, ADNOS organizuje kurs iz "Opšte astronomije" u 24 predavanja. Na pojedinim predavanjima bilo je prisutno i preko 200 slušalaca. Pored prof. Ćuluma predavači su bili još: Đ. Paunić, B. Jovanović i J. Francisti.

U školskoj 1981/1982.godini, održano je 21 predavanje, koja su bila podeljena u 4 ciklusa: Sunce, planete, zvezde i galaksije.

Pored predavanja, oragnizavana su i brojna posmatranja neba, te svih značajnih astronomskih pojava vidljivih na našem nebu.

Povodom 10 godina rada ADNOS-a, od 16. do 30 septembra 1984. godine, u Domu JNA na Trgu Slobode u Novom Sadu, organizovana je izložba "ASTRONOMIJA U VOJVODINI". Na izložbi je na 20 velikih panoa sa oko 200 fotografija prikazan razvoj astronomije u Vojvodini.

Na proleće 1985. godine pokrenuta je inicijativa za adaptaciju male stražare na Petrovaradinskoj tvrđavi, za potrebe Narodne opservatorije. U toku zime 1985/1986. godine, napravljen je projekat i pribavljena odgovarajuća dokumentacija, a radovi na objektu su trajali u periodu od oktobra 1986. do marta 1987. godine. Iako po projektu svi predviđeni radovi nikada nisu završeni, dobrovoljnim radom članova u periodu 1987/1990, Opservatorija je osposobljena za rad. Prvi postioci Opservatorije bili su učenici gimnazije "J. J. Zmaj" iz Novoga Sada, u maju 1990. godine, kada su kroz teleskop ”Tasco 20 T”, posmatrali Mesec.

Poslednje predavanje u organizaciji ADNOS-a, prof. Ćulum je održao 31. oktobra 1989. godine, na institutu za fiziku, u amfiteatru VII, na temu “Astronomija od Kopernika do Njutna”. Bilo je prisutno oko 100 slušalaca. Iduće 1990.godine bio je bolestan, tako da je ciklus predavanja iz astronomije prvi put realizovan bez njega. Zdravstveno stanje mu se sve više pogoršavalo.Preminuo je 10. oktobra 1991. godine.

Prof. Ćulum sahranjen je 13. oktobra 1991. godine u 15h na Gradskom groblju u Novom Sadu, u aleji zaslužnih građana. Na inicijativu ADNOS-a i Kulturno prosvetne zajednice Vojvodine, 1996. godine, Studentski dom na Limanu IV, dobio je ime "prof. Živojin Ćulum". Građani Novoga Sada, takođe ga nisu zaboravili. Njegovo ime nosi od 1998. godine jedna od glavnih ulica u predgrađu Novog Sada, tzv. "Mali Beograd", preko puta "Najlon pijace".

PREGLED

OBJAVLJENIH RADOVA, ČLANAKA, KNJIGA

u vezi sa popularizacijom astronomije

Profesor Živojin Ćulum je pre svega bio veliki nastavnik i pedagog, sa izvanrednim smislom da jasno, stručno i naučno interpretira i najteže nastavne oblasti iz fizike, matematike i astronomije. Kao takav ostavio je vidan trag u svim školama, fakultetima, narodnim i radničkim univerzitetima na kojima je predavao, gde je ostao zapamćen kao jedan od najboljih i najvećih pedagoga u Vojvodini. Kao "strasni predavač", koji je prvenstvo davao "živoj reči", malo je pisao, tako da je broj njegovih naučno-popularnih knjiga i radova relativno skroman.

1.    "Razgovori o astronomiji – Sunce i njegova porodica",

IP "Bratstvo i jedinstvo", Novi Sad, 1954. 80 strana

Ovo delo može se smatrati kao njegova ASTRONOMSKA MONOGRAFIJA.  Nastalo je pod uticajem čuvene knjige M. Milankovića "Pisma jednog astronoma- KROZ VASIONU I VEKOVE".

2.     "Prodor čoveka i kosmos", Kulturno propagandni centar, Novi Sad 1961.

3.    "BOŽANSTVO U SENCI - Pomračenje Sunca kroz vekove", feljton u dnevnom listu "DNEVNIK", Novi Sad, od 07. do 16. februara 1961. (8 nastavaka)

4.    "Put na Mesec", feljton u dnevnom listu "DNEVNIK" Novi Sad, 0d 14. do 23. avgusta 1961. (10 nastavaka)

5.    "Prostor kao fizička realnost", BILTEN Društva likovnih pedagoga Vojvodine, Novi Sad 1968.

6.    "Čovek u kosmosu", Kulturni centar Novi Sad, knjiga obima 234 strane. Novi Sad 1970.

7.    "Značaj Milankovićevih rezultata u proučavanju osunčavanja Zemlje za savremena istraživanja primene solarne energije". SANU Zbornik radova "Život i delo Milutina Milankovića" , naučni skup 10.-12. oktobar 1979. Beograd.

8.    "Halejeva kometa", knjiga na 352 strane(148 ilustracija) koautor Jaroslav Francisti. Izdavačko preduzeće Matice Srpske, Novi Sad1985.

9.    "Halejeva kometa", feljton u dnevnom listu "DNEVNIK", Novi Sad 1985. Feljton je u 36 nastavaka izlazio svakodnevno u listu od 13. oktobra do 17. novembra 1985. godine

10.           "Halejeva kometa", Naučno obrazovni film, TV Novi Sad, Reditelj i scenarista Rastislav Durman, Snimatelj Mirko Pot, (rađeno na filmsku traku 16mm). Trajanje 26 minuta. Snimano u Novom Sadu,  Fruškoj Gori, Beogradu i Sarajevu, u aprilu i maju 1986.